Infokus

MEDIJSKOG OKRUŽENJA

Indeks otkriva da je Medijsko okruženje ranjivo na dezinformacije i strani zloćudni uticaj, ocenom 55/100, što znači da je od pet oblasti koje meri Indeks, četvrta po redu najranjivija. Medijsko okruženje procenjuje slobodu medija, rasprostranjenost/dostupnost dezinformacija u javnosti, sposobnost upravljanja stranim netačnim informacijama/dezinformacijama i otpornost javnosti na netačne/dezinformacije.

Sva četiri pokazatelja obuhvaćena ovim stubom pokazuju veću ranjivost u odnosu na procenu u 1. izdanju INDEKSA iz 2022. godine. Rasprostranjenost/dostupnost dezinformacija u  javnosti i sposobnost upravljanja stranim netačnim informacijama/dezinformacijama su pokazatelji koji beleže najveću ranjivost. Ovo ukazuje da se dezinformacije doživljavaju kao preovlađujuće u društvenim medijima, privatnim i javnim medijima, sa posebno slabim institucionalnim kapacitetima za upravljanje ovim pretnjama, među ovim akterima, ali i u okviru Vlade. Usled prisustva dva partnera za proveru činjenica na Kosovu , Fejsbuk se može smatrati delotvornijim, kada je reč o kontroli dezinformacija, nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Međutim, sadašnji partneri za proveru činjenica nisu dovoljni, s obzirom na visok intenzitet netačnih informacija / dezinformacija koje kruže na platformi. 

Štaviše, otpornost javnosti na netačne informacije/dezinformacije i dalje je niska i slaba, dok sa druge strane građani ne proveravaju činjenice. Istovremeno, kosovski Srbi koji čitaju i veruju novinskim portalima koje sponzoriše srpska vlada su posebno izloženi visokom riziku od dezinformacija; isti se bave širenjem dezinformacija o raznim temama u vezi sa Kosovom, sa ciljem da zemlju prikažu kao nestabilnu, između ostalog. Gledano u celosti, obrazovni sistem nije pretrpeo nikakve reforme, kao što je uvođenje predmeta medijske pismenosti/kritičkog razmišljanja u osnovnom i srednjem obrazovanju, što je doprinelo niskom nivou razumevanja vesti i slaboj individualnoj otpornosti na netačne informacije / dezinformacije, uprkos stalnim zahtevima organizacija civilnog društva.  Kao što je to bio slučaj u periodu od pre dve godine, pokazatelj slobode medija zapravo pokazuje najmanju ranjivost, sa ocenom 32/100. Ovo sugeriše da je, uprkos potencijalnim izazovima i ranjivostima u drugim oblastima, sloboda medija na Kosovu ostala relativno otporna ili manje podložna spoljnim uticajima ili manipulacijama u dvogodišnjem periodu.

POLITIČKOG PEJZAŽA

Indeks otkriva da je politički pejzaž ranjiv na dezinformacije i strani zloćudni uticaj, ocenom 56/100, što znači da je od pet oblasti koje meri Indeks, treća po redu najranjivija oblast. Ovaj stub podrazumeva stavove i ponašanje političkih lidera, institucionalni kredibilitet, ranjivost na polju svakodnevne politike/izbora i institucionalni kapacitet za upravljanje stranim dezinformacijama.

Institucionalni kapacitet za upravljanje stranim dezinformacijama predstavlja pokazatelj u ovoj oblasti koji beleži najveći stepen ranjivosti. Uprkos nastojanjima Vlade Kosova da unapredi institucionalne kapacitete u ovoj oblasti, kao što je sprovođenje Zakona o sajber bezbednosti   i uspostavljanje Nacionalnog centra za obuku o sajber bezbednosti  , još uvek postoji primetan nedostatak u administrativnim kapacitetima za delotvornu borbu protiv kibernetičkih pretnji. Zakon o sajber bezbednosti predviđa osnivanje Agencije za sajber bezbednost; međutim, to još uvek nije rešeno. Ministarstvo unutrašnjih poslova do sada ima samo jedno odeljenje zaduženo za sajber bezbednost i upravljanje sistemom, pod nazivom Odeljenje za sajber bezbednost i upravljanje sistemom. 

Slično rezultatima 1. izdanja Indeksa ranjivosti koji je objavljen 2022. godine, dezinformišući narativi tokom izbora i svakodnevne politike ostaju ustaljena praksa. Ovo uključuje eksploataciju društvenih podela i polarizaciju kroz digitalni sadržaj. Neka od pitanja na Kosovu koja izazivaju najveću polarizaciju uključuju dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom, Zajednicu opština sa srpskom većinom i upotrebu mizoginog jezika, posebno tokom izbornih perioda. Važno je istaći da, za razliku od drugih susednih zemalja, kao što je Severna Makedonija, u kojoj su dezinformacije tokom izbora više usredsređene na međuetničke odnose i produkt su sponzorstva stranih zloćudnih aktera, na Kosovu dezinformišući narativi tokom izbora uglavnom potiču sa domaće scene.

PERCEPCIJA JAVNOSTI

Indeks otkriva da je oblast Percepcija javnosti ranjiva na dezinformacije i strani zloćudni uticaj ocenom 45/100, što znači da je od pet oblasti koje meri Indeks, oblast koja je najmanje ranjiva. Ova oblast uključuje stavove kosovskog stanovništva o NATO, SAD, EU, Rusiji i Kini; verovanje u teorije zavere i dezinformacije; percepcije demokratije; i poverenje u institucije.

Isto tako, u proceni načinjenoj u sklopu prvog INDEKS-a, oblast percepcija javnosti ostaje najmanje ranjiv stub sa ocenom 45/100. Oblast naklonosti kosovskog stanovništva NATO, SAD, EU i Kini ostala je ista, i pokazatelj je koji beleži najmanju dozu ranjivosti među svih pet stubova. Međutim, podaci ukazuju na velike razlike u stavovima među etničkim zajednicama na Kosovu, gde građani iz zajednice kosovskih Albanaca boljim okom gledaju na NATO, SAD, EU, dok građani iz reda zajednice kosovskih Srba gledaju manje povoljno na zapadne sile, sa pozitivnim mišljenjem kada je reč o Rusiji i Kini. 

Što se tiče verovanja u teorije zavere i dezinformacije, nisu evidentne nikakve značajne razlike na osnovu starosne dobi i pola. Međutim, na površinu izbijaju značajni dispariteti među etničkim grupama kada je reč o ovim teorijama zavere. Na primer, prema anketama koje je sproveo NDI, više od polovine građana iz reda zajednice kosovskih Srba podržava teoriju zavere koja pripisuje krivicu NATO-u i EU za tenzije na severu Kosova, za razliku od veoma malog broja građana iz reda kosovskih Albanaca koji imaju takva uverenja. Ključni faktor koji utiče na ove, i povezane stavove teorije zavere, jeste veliki broj kosovskih Srba koji čitaju i veruju novinskim portalima, kao što je Sputnik, čiji je pokrovitelj Srbija. Prema anketama NDI-a, kosovski Srbi ne čitaju niti veruju medijima baziranim na Kosovu, i prevashodno se okreću medijima baziranim u Srbiji da bi se informisali.

Štaviše, poverenje u institucije beleži ocenu 54/100, što oslikava poverenje građana u sedam glavnih javnih institucija: Vlada, predsednik/ca, mediji, pravosuđe, policija, Kosovske bezbednosne snage i političke stranke. Kosovski Albanci i kosovski Srbi zastupaju značajno suprotne stavove kada je reč o Kosovskim bezbednosnim snagama i policiji, pri čemu ova druga institucija beleži niži nivo poverenja i veću ranjivost na dezinformacije i strani zloćudni uticaj. Ovo se u velikoj meri može objasniti kontinuiranim dezinformacijama u srpskim medijima o policijskim operacijama u Severnoj Mitrovici, kao operacijama etničkog čišćenja i operacijama protiv kosovskih Srba, dok su ove policijske operacije isključivo usmerene na sprečavanje i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. 

MEĐUETNIČKIH ODNOSA

Indeks otkriva da su međuetnički odnosi najranjiviji na dezinformacije i strani zloćudan uticaj od svih pet stubova indeksa, sa ocenom 69/100. Ovaj stub procenjuje tri komponente pejzaža međuetničkih odnosa, odnose Kosova i Srbije (50/100), međuetničke tenzije (68/100) i ciljane strane dezinformacije (88/100).

Strani zloćudni uticaj u međuetničkim odnosima predstavlja značajan izazov, s obzirom na to da Srbija, a u određenom stepenu i Rusija, računaju na lojalnost srpske zajednice da onemogući konsolidaciju Kosova, kao članice međunarodne zajednice država. Ne iznenađuje činjenica da je, bez obzira na to da se povećala ranjivost na dezinformacije u politici i medijima od poslednjeg izveštaja, ranjivost u oblasti međuetničkih odnosa znatno veća. 

Zajednica kosovskih Srba se skoro u potpunosti informiše iz srpskih medija, od kojih su oni najuticajniji u potpunosti pod kontrolom sve autoritarnije vlade u Srbiji. Vlada Srbije je zaoštrila svoj stav prema Kosovu, što je primetno i u sve gorem vokabularu.

Duž ovog perioda, odnosi između Kosova i Srbije su se prvo pogoršali, time podstakavši veliki proces posredovanja. Evropski i američki diplomatski napori doveli su do dokumenta koji je imao za cilj normalizaciju, kao de fakto priznanje Kosova, u zamenu za samoupravu zajednice kosovskih Srba i formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve. 

Srbija se nije složila sa paketom, ali ga EU smatra obavezujućim i očekuje da isti bude deo procesa integracije Srbije u EU. Ceo proces je propraćen pojačanim tenzijama, time što su se kosovski Srbi povukli iz kosovskih institucija, uz podsticaj Beograda. U međuvremenu, Kosovo je povećalo svoju kontrolu nad severom. Kako je Vlada Kosova intenzivirala svoje napore da konsoliduje suverenitet u severnom delu zemlje, ukidanjem prisustva paralelnih i nezakonitih srpskih struktura na Kosovu, istovremeno je poraslo nepoverenje prema srpskoj zajednici.

Tenzije su isplivavale na površinu u nekoliko navrata, uključujući veće incidente u kojima je ranjeno skoro 100 pripadnika KFOR-a, 3 kosovska policajca oteta su sa Kosova i odvedena u Srbiju i najveći incident kada su paravojne jedinice, uz podršku Srbije, izvele veću terorističku operaciju, u kojoj je jedan policijski službenik izgubio svoj život. 

RODNO ZASNOVANIH DEZINFORMACIJA

Indeks otkriva da je okruženje rodno zasnovanih dezinformacija ranjivo na dezinformacije i strani zloćudni uticaj, ocenom od 59/100, što znači da je od pet oblasti koje meri Indeks, drugi po redu najranjiviji. Ovaj stub procenjuje stavove prema ženama u politici, žene i digitalna pismenost, kao i nasilje nad ženama omogućeno korišćenjem tehnologije.

Jedan od glavnih izazova koji i dalje preovlađuje je nedostatak adekvatnog nacionalnog zakonodavstva koje se direktno hvata u koštac i kažnjava nasilje nad ženama omogućeno korišćenjem tehnologije, uključujući rodno zasnovane dezinformacije. U ovom kontekstu, rodno zasnovane dezinformacije podrazumevaju namerno širenje dezinformacija uperenih ka ženama, isključivo na osnovu njihovog pola. Poslednji slučaj tog tipa je grupa „Albkings“, platforma na društvenoj mreži Telegram, koja je zastrašivala i delila intimne fotografije i brojeve telefona žena i devojaka.  

Štaviše, stavovi građana prema ženama u politici ukazuju na manju ranjivost u poređenju sa procenom propisa. Međutim, primetan je značajan jaz između spremnosti pojedinaca da glasaju za žene i uverenja da su ostali građani spremni da glasaju za žene. Upravo ove percepcije sugerišu da je kandidatkinjama po svemu sudeći veoma teško da budu izabrane. Konkretno, podaci Indeksa pokazuju da se 45% građana izjasnilo da su spremni da glasaju za žene; mada smatraju da je samo 20% drugih građana spremno da učini isto. 

Žene i digitalna pismenost beleže ocenu 57/100, ukazujući na ranjivost na dezinformacije i strani zloćudni uticaj. U proseku, žene imaju umerene tendencije da veruju teorijama zavere. Podaci do kojih se došlo za potrebe Indeksa pokazuju da one same smatraju da nemaju dovoljno samopouzdanja kada je reč o tome da prepoznaju  šta je reklama, a šta nije, i kako da prepoznaju imejlove ili poruke objavljene na društvenim mrežama koje sadrže sumnjive linkove i adrese ili imena koja ne poznaju.